О Општини

СМЕДЕРЕВСКA ПАЛАНKA -

ГРАД НА ЈАСЕНИЦИ

 


Географски положај, климатске карактеристике, становништво

 

У североисточном делу Шумадије, некада прекривене густим листопадним шумама, налази се предео који је по реци што овим крајем протиче - добио назив Јасеница. Смедеревска Паланка заузима подручје које се, због близине ушћа ове реке у Велику Мораву, назива Доњом Јасеницом. Смедеревска Паланка, насеље на ушћу Кубршнице у Јасеницу, највеће место у Доњој Јасеници, економски је и културни центар, не само ближе, већ и шире околине. Град је окружен углавном великим селима, од којих су многа, по свом изгледу и уређености, данас слична варошицама. Поменимо само Азању, некада највеће село на подручју бивше Југославије, Селевац и Кусадак, места у којима живи највећи број изванградског становништва са територије паланачке општине. Општина Смедеревска Паланка налази се око 70 километара југоистично од Београда, на 44.степену и 23. минуту северне географске ширине, и 20. степену и 54 минуту источне географске дужине. Подручје општине има равничарско-брежуљкасти карактер, са надморском висином од 95 до 297 метара. Град и околина налазе се у умерено-континенталном климатском појасу, у релативно благом поднебљу, у коме се јасно разликују четири годишња доба. Рана пролећа и касне јесени су кишовита раздобља, док су лета и почеци јесени прилично суви. Зиме не обилују снегом, али се затo снежни покривач дуго задржава и његово је отапање постепено. У овом крају просечно годишње падне око 620 милиметара воденог талога, а средња годишња температура износи око 11,4° Целзијуса.

На подручју општине Смедеревска Паланка данас живи око 55 000 становника. Пораст броја становника бележи се од 1895. када је овде живело близу 35 хиљада људи. У току последње деценије двадесетог века, додуше, било је мањих миграција становништва, али се данашњи број становника углавном одржава, још од 1970. године. Приближно једнак број житеља овог краја живи у граду и околним селима. Иако се у селима већина становништва и даље бави пољопривредом, као примарним или помоћним занимањем, све чешће људи који раде у граду граде куће и живе у селима. Томе је, сигурно, допринело и обнављање путне мреже, односно урбанизација села, од којих у многима постоји инфраструктура као и у градској средини. Глибовац и Придворице су села најближа граду, у чије средиште воде, у ствари, продужене градске улице, тако да ће ова места веома брзо постати приградска насеља.  Селевац, Азања и Кусадак су велика села, у којима је обитавало више хиљада становника још од 19. века. У овим срединама негују се мале локалне особености, које свако од поменутих села чине аутентичним и препознатљивим.

 

 Историја

 

 У римско доба кроз Смедеревску Паланку је пролазио један огранак друма Via militaris, који је спајао Рим и Константинопољ. Пут је опстао и у потоњим временима, када је овај крај био под влашћу Турака, чинећи, под називом Цариградски друм, главну европску саобраћајницу Отоманског царства. Кроз паланачку општину пролази најстарија железничка саобраћајница у Србији, деоница Београд - Ниш, више пута обнављана, од како је 1884. oвом пругом кроз Паланку прошао први воз. Данас је то једна од најмодернијих железничких веза на Балкану, пруга којом пролазе међународни возови, из Београда за Софију, Солун, Атину и Истанбул. Да је крај на коме се данас простире општина Смедеревска Паланка био настањен још од најранијих времена, сведоче остаци неолитских насеља, на преко 25 локалитета. Интензивна археолошка истраживања, започета 1968. године, открила су насеобине из раног, средњег и позног неолита, укључујући оруђе, оружје и друге предмете које су користили људи овог времена. На локалитету Змајевац и Мајдан пронађени су предмети такозване Старчевачке културе из раног неолита, од 5000. до 4500. године пне, и то - оруђе и оружје од кремена, посуђе, као и антропоморфне и зооморфне фигурине. Ови предмети чувају се данас у Народном музеју у Смедеревској Паланци, чинећи један сегмент његове велике сталне поставке. Посебно значајан предмет са овог локалитета је антропоморфна фигурина, троугласте главе која израста из стубастог тела. Ова фигурина, која представља богињу мајку, коришћена је у ритуалној пракси. На локалитетима Мајдан код Грчца и Старо Село код Селевца, пронађени су предмети који су припадали такозваној Винчанској култури млађег неолита. У овој збирци предмета, које такође чува паланачки Народни музеј, доминира антропоморфна и зооморфна пластика. Антропоморфне фигурине овде су много развијеније од старчевачких, па ови предмети побуђују посебну пажњу и дивљење. Једино је на локалитету Медведњак пронађен целовит жртвеник Винчанске културе, па је овај предмет излаган, поред осталог, у Британском музеју у Лондону, у Немачкој и у Данској. У потоњим временима, у овим крајевима настањивали су се Илири и Трачани, а затим Римљани, о чему сведочи, пре свега, остаци римског новца, који чине нумизматичку збирку Народног музеја у Паланци.

 

Насеље које се налазило управо на месту где је сада град, први пут се помиње у 11. веку, 1020. године, под називом Бела Црква – у Повељи цара Василија II, којом се регулише статус Охридске архиепископије. Ово име град је носио све до краја XVI века, када је најпре добио име Паланка, затим Велика Паланка, па Хасан-пашина Паланка, по темишварском беглер-бегу, тадашњем великодостојнику у овим крајевима, па опет само Паланка, и најзад, после Другог светског рата Смедеревска Паланка. Почетком XV века, у близини данашње Смедеревске Паланке, највероватније у атару садашњег приградског села Придворице, налазио се летњиковац Деспота Ђурђа Бранковића, град по имену Некудим, који је вероватно, саградио ујак и претходник деспота Ђурађа на српском престолу, деспот Стефан Лазаревић. О бурним временима, али и о значају овог насеља, сведоче и географске карте из давних времена, најпре она штампана у Риму 1689. године, исечак из немачке географске карте из 1699. и напосле, аустријска ратна карта из 1717. Ово подручје је и поприште значајних догађаја из времена устанака против Турака. У Глибовцу, још једном приградском селу, рођен је Станоје Стаматовић Главаш, један од jунака Првог српског устанка, а у близини је и страдао, у сукобу са турском потером, у атару села Баничина, 1815. године. Иако на подручју града није било значајнијих ратних дејстава током Првог и Другог светског рата, много људи из овог краја учествовало је у борбама за ослобођење земље. У Смедеревској Паланци у XX веку није било великих ратних разарања. Међутим, треба поменути стрељање партизана на Кисељаку, у близини Касарне, када се међу стрељанима нашао и један немачки војник, који је одбио наређење да пуца углавном у голобраде младиће, осуђене по одредбама преког војног суда окупацијских власти. Сам град био је поштеђен и НАТО бомбардовања, 1999. године, када је подручје паланачке општине било једно од ретких места у Србији која нису била на мети Алијансе.

 

Култура и културно-историјски споменици

 

На старом гробљу у Смедеревској Паланци налази се Црква брвнара, саграђена, највероватније, 1828. године, на  локацији у центру града. То је највећа сачувана варошка црква брвнара, у ближој и даљој околини. Направљена је од масивних граничевих греда, које су и данас веома добро очуване. По предању, ову цркву је саградио Петар Андрејевић из Паланке. Иконостас у Цркви, највероватније, датира из 1830. Својом необичном архитектуром пажњу посетиоца побуђује Црква Светог Преображења, која се види из свих делова града. Овај преко стотину година времешан храм поседује и интересантан иконостас, животопис из 1902. чији је аутор Стеван Тодоровић и група сликара којом је овај познати српски сликар руководио. И у селима у околини града постоје цркве, од којих већина има занимљиву историју. Поменимо цркву брвнару у Селевцу и Церовачку цркву из 1822. После дуже паузе када се у Шумадији нису градиле нове богомоље, у последње време, благодарећи савременом ктиторству, и на територији паланачке општине ничу новоизграђени храмови. Један од најновијих је Црква Свете Петке, у градском насељу Колонија, коју је, 2004. освештао Епископ шумадијски, господин Јован. Посетилац Смедеревске Паланке свакако ће бити заинтересован за Народни музеј у нашем граду. У лепој згради, која и сама по себи представља музејску вредност, у редовним годишњим поставкама изложене су збирке из фундуса одељења за археологију, етнологију и експонати историјско-уметничке збирке, на коју  скрећемо посебну пажњу. Ту су колекција слика српског сликарства друге половине XIX века и дела српских сликарa

из прве половине двадесетог века, збирка по којој је музеј у Паланци надалеко познат. Вреди посебно поменути дела Саве Шумановића, нарочито Голготу и Купачице, из раног Шумановићевог периода, као и дела Добровића, Коњовића, Лубарде... Осим сталних поставки, музеј, у главном изложбеном простору, и мањим галеријама, организује и увек добро посећене изложбе радова познатих српских сликара, из земље и иностранства. У музејском простору организују се и предавања, а посебна пажња поклања се педагошком раду, у сарадњи са основним и средњим школама са територије општине.

У граду већ више од једног века делује и аматерско позориште, чије представе готово редовно учествују на републичким фестивалима и смотрама, са чијим ансамблом раде многи познати професионални редитељи. Осим Градске библиотеке,  најстарије институције културе на  подручју града, у Смедеревској Паланци се налази и историјски архив „Верослава Вељашевић“, у коме се чува архивска грађа не само са подручја општине, већ и знатно шире  околине, увек доступна истраживачима и научним радницима.

 

Културне манифестације

 

У граду на Јасеници, како се  Смедеревска Паланка често именује у литератури или новинским написима, постоје редовне годишње културне манифестације, разнородне по својој структури – од оних фолклорно-туристичког карактера, до догађаја у којима учествују позната имена из света културе. У граду се већ годинама одржава Фестивал нових театарских  форми, смотра која негује експериментални алтернативни сценски приступ, представљајући остварења углавном малих позоришних  група, из целе Србије. Овај фестивал је увек добро посећен, а после одиграних представа посебну арому пружају разговори о изведеним  остварењима, у присуству стручног жирија, у којима активно учествује публика Фестивала. У Смедеревској Паланци зачети су и Филозофски сусрети, стручни семинар, у чијем раду учествују познати филозофи, из  Србије и земаља у окружењу, студенти филозофије из свих универзитетских центара у Србији, као и млади академски грађани из бивших југословенских република. На овим скуповима, чијим сесијама присуствују не само филозофи,  разматрају се теме из такозване политичке филозофије, а сви реферати и саопштења штампају се у посебним зборницима радова. У Азањи, некада највећем селу у Србији, сваког лета, у августу, организују се Дани азањске погаче, манифестација у чијем је средишту избор за најлепшу традиционалну и модерну погачу, уз мноштво пратећег програма, као што је све угледније такмичење за прву хармонику, изложба народне радиности и слично. У Азањи је, иначе, у склопу ове манифестације, испечена и највећа погача на свету.И у другим местима на подручју паланачке општине организују се сличне манифестације, које, као и погачијада, садрже бројне пратеће културне и спортске програме, попут Дана Станоја Главаша у Глибовцу, или Дана Милоја Ђака у Кусатку. У склопу кусадачке манифестације, од 2007. године одржава се и амбициозно замишљени фестивал фолклора – у коме учествују културно - уметничка друштва  из Србије, бивших југословенских република, али и из других земаља.  Ђакови дани су манифестација која  ће се наредних година даље профилисати, укључујући и друге сегменте етно-стваралаштва. Дугу традицију има и Крстовдански панађур, један од највећих вашара у Србији, велико народно  окупљање, на коме се купује, продаје и забавља, зависно од временских услова, од 4 до 6 дана – сваке године крајем септембра.

 

 Туристички ресурси

Минерална вода са селеном, која извире на Паланачком кисељаку, једна је од најквалитетнијих минералних вода на Балкану и у Европи. Осим за пиће, лековитост ове воде потврђена је и код лечења реуматских болести и повреда, па је зато овде својевремено отворена бања, у којој се спроводи бањски медицински третман. Локација бање, у великом парку на периферији града, у близини хотела, отвара могућност за развој бањског туризма и зато је важно да се у овој области пронађе стратешки партнер. Осим бање, на Кисељаку се налази и велики, отвoрени олимпијски базен, са пратећим објектима. Значајан туристички ресурс Смедеревске Паланке је и шума Микуља, подручје погодно за рекреативне спортове. На Микуљи и језеру Кудреч одвијају се такмичења у оријентирингу, а богатство и лепота овог краја отварају могућности за даљи развој поменутог облика туристичких услуга. Овде већ постоји планинарски дом, ловачки ресторан и стари центар за рекреативну наставу, али то су недовољни капацитети за несумњиви потенцијал Микуље.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Вештачка језера Кудреч 1 и Кудреч 2 погодна су, како за риболов, тако и за развој спортског, рекреативног и конгресног туризма. Уређене обале језера су током дана посећена купалишта, а ноћу места на која радо излазе млади, јер се изнад површине воде налази неколико ресторана, хотел и дискотека на отвореном.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Facebook | YouTube

СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА, ОПШТИНА СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА 2013.