Општина Смедеревска Паланка смештена је у североисточном делу Шумадије, на ушћу Кубршнице у Јасеницу. Град, који представља центар истоимене општине, окружен је великим селима од којих многа имају инфраструктуру као и градска средина, те не чуди да се све већи проценат градског становништва одлучује да се настани управо у селима ове општине. Овоме је свакако допринело обнављање путне мреже, те данас подручје ове општине насељава око 55 000 људи, а скоро једнак број њих живи у граду и сеоској средини.
Историја територије на којој се данас простире ова општина сеже у далеку прошлост, још у период праисторије, што доказују остаци неолитских насеља на преко 25 локалитета. Многобројни предмети пронађени током археолошких истраживања изложени су у Народном музеју у Смедеревској Паланци. Касније територију општине Смедеревске Паланке насељавају Илири и Трачани, а потом и Римљани.
На месту данашњег града налазило се насеље које се први пут помиње давне 1020. године, под именом Бела Црква у Повељи цара Василија ИИ, којом се регулише статус Охридске архиепископије.
У периоду устанака против турске окупације цело подручје данашње Смедеревске Паланке представљало је жижу дешавања. Чувена историјска личност из овог историјског поглавља, јунак Првог српског устанка, Станоје Стаматовић Главаш, рођен је у Глибовцу, приградском селу ове општине.
Богата историја овог краја осликана је у културно-историјским споменицима којима обилује Смедеревска Паланка.
Прочитај више на линку https://www.daibau.rs/clanak/957/opstina_smederevska_palanka_odlicna_pozicioniranost_na_turistickoj_mapi_srbije