Када је пре неколико месеци свечано отворена нова ликовна поставка у паланачком Народном музеју, најављени су и будући разговори о концепцији ове изложбе. Та је најава реализована у скопу манифестације „Културно лето 2024“. Аутор поставке „Намере и наговештаји“, Биљана Живковић, историчар уметности, кустос Народног музеја у Смедеревској Палаци и аутор обимног каталога изложбе који ускоро треба да изађе и штампе – била је домаћин тематске вечери, под називом „Уметност на тапету – изложба из фиоке“, у којој су учествовали угледни историчари уметности, универзитетски професори, Драган Булатовић и Оливер Томић.
Изложба „Намере и наговештаји“, представила је 60 дела на папиру – насталих у различитим техникама, од скица и цртежа до слика. Реч је о радовима из прве половине XX века, гласовитих или у своје време мање експонираних аутора, која углавном нису позната широј публици. Професор Булатовић истакао је да ова дела, иако у историјама уметности или енциклопедијама нису препозната као репрезенти уметничких стилова и форми којима припадају, свакако указују на време и прилике у којима су настала. Исто тако, изложене слике и цртежи упућују на субјективне доживљаје њихових аутора, који су макар делимично обликовани епохалним склоповима, иако садрже и непосредне субјективне елементе, својеврсни емотивни набој, тешко преводив у вербалну форму. Све то представља изазов са савременог посматрача, који у другачијим временско-историјским координатама и семантичкоим склоповима, приступа овим радовима. Притом, закључио је професор Булатовић, посматрач не треба да се оријетише само на основу учених естетичких рецепција, него и да прати властито перцептивно искуство, да се субјективно суочи са делима која су и сама субјективни доживљаји, настали у другачијим значењским системима.4
Професор Оливер Томић , дотичући се порекла већине изложених радова, набављених у аквизицијама од двојице великих колекционара, Бориса Јованчевића и Јована Новаковића – указао је на изворни смисао колеционарства; колеционари су настојали да прикупе што више експоната, како би употпунили слику света коју су градили. Када су музеји преузели улогу чувања и истраживања атрефаката, колекционари се надмећу са музејским установама, па тако и дан данас постоје дела која су део приватних збирки.Слике и цртежи из фиоке су радови од којих су се њихови поседници најтеже одвајали, управо зато што у су имали превасходно субјективну вредност.
Лепо вођен разговор, излагања која ни једнога тренутка нису забраздила у херметички академски жаргон, основни је квалитет иначе веома посећене тематске вечери, којом се Народни музеј у Смедеревској Паланци укључио у програм овогодишњег Културног лета.
