Посланици Народне Скупштине Републике Србије усвојили су закон о потврђивању оквирног споразума о зајму ЛД 1981 АДД л између Банке за развој Савета Европе и Републике Србије – зајам за финансирање јавног здравственог сектора. Зајам за Републику Србију има за циљ да допринесе континуираном унапређењу здравствених установа и технолошке инфраструктуре на примарном, секундарном и терцијалном нивоу здравствене заштите у Србији.
У оквиру средстава која су одобрена зајмом, обухваћена је и реконструкција Опште болнице „Стефан Високи“ у Смедеревској Паланци као и најављена изградња Здравственог центра. Сада су се стекли услови за расписивањем Јавне набавке и радови на реконструкцији паланачке болнице биће ускоро настављени.

Посета Пјера Кошара, амбасадора Француске у Србији, и Арно Гујона, директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова, општини Смедеревска Паланка, мотивисана је обостраном жељом да односи, посебно града Гренобла и Паланке, буду обновљени и продубљени, на економском и културном плану. Пре 97 година, након посете градоначелника Пола Мистрала Смедеревској Паланци, у саставу делегације која је боравила у Србији, Гренобл и Паланка развијали су истински братске односе, успостављајући сарадњу, од економије до културе, а последња посета делегације Смедеревске Паланке овом француском граду била је 1974. године.

Током Великог рата, у Паланци је била стационирана ескадрила МС 99, која је вршила борбене задатке на страни Антанте, а сећања пилота и других француских бораца на Смедеревску Паланку забележена су и у мемоарској белетристици.

Амбасадор Кошар, господин Гујон, и домаћин, председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, положили су венце и поклонили се сенима бораца француске ексадриле, код спомен обележја у парку, а затим је Пјер Кошар открио спомен плочу, у Француској улици, која је добила то име после посете делагиције ове земље Паланци, 1926. године.
Централни догађај посете амбасадора Француске било је отварање изложбе, „Музика пријатељевих корака“, у паланачком Народном музеју. Ова изложба, чији је утор Петар Декић, уз обиље историографског материјала, говорећи о посети делегације Франуске Србији, о пријему чланова ове делегације у Паланци, давању имена улицама – Француске у Паланци, и Паланачке у Греноблу, које та имена носе и данас – приповеда о пријатељству, које и у наше време има једнако наративно значење.

На овај историјски контекст подсетио је председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, нагласивши да су Французе пре 97 година паланчани одушевљено дочекали – и да је на железничку станицу похрлио сав сеоски и градски живаљ:

– Мислим да је Смедеревска Паланка јединствен пример, не само у нашој земљи, него и у региону, да један овако мали град у срцу Шумадије, негује овако искрено сећање на једно велико пријатељство два народа, рекао је Вучен, додајући да је посета амбасадора Кошара и господина Гујона, великог пријатеља Србије, најава јачања билатералних веза француског и српског града, и да ће ускоро уследити међусобне посете делегација Паланке и Гренобла.

Арно Гујон, иначе рођен управо у Греноблу, обраћајући се присутнима на течном српском језику, подсетио је на говор господина Мистрала, током посете Паланци:

– У говору пре 97 година, господин Мистрал упоредио је улогу Шумадије у Првом српском устанку, са улогом Гренобла и Лиона у Француској револуцији. Људи су га носили на рукама, узвикујући „живела Француска“ и „живела Србија“ – рекао је Гујон, додавши да је његов труд већ годинама усмерен на продубљивање веза између Француске и Србије: – Данас ми је срце пуно, зато што видим да то пријатељство није само ствар прошлости, већ и садашњости и будућности, додао је Гујон, и нагласио да су разговори председника општине Вучена и амбасадора Кошара, најавили пројекте економске природе.

– Нисам нимало изненађен срдачним и топлим дочеком, с бзиром да сам већ читао мемоаре једног од чланова ексадриле који је био стациониран у Паланци током Првог светског рата – рекао је амбасадор Кошар, и изразио захвалност општинском руководству и становницима Смедеревске Паланке, на неговању сећања на пријатељство Француске и Србије.

– То је оно што нас мотивише да развијамо наше односе у свим областима, политичким, економским, у културним, у Смедеревској Паланци, која представља једно од чворишта тих односа пријатељства, рекао је Кошар, и обећао помоћ у у даљем развоју пријатељских односа Паланке и Гренобла.

У пратњи директора музеја, др Стевана Мартиновића, амбасадор Кошар и господин Гујон, са пажњом су обишли поставку у Народном музеју, а на самом крају посете, гости су се провозали у рестауираном француском камиону из Великог рата, улицама Смедеревске Паланке.

Посета француског амбасадора и отварање изложбе, уклопљени су у овогодишње Културно лето у Смедеревској Паланци, манифестацију која се одржава уз помоћ Кабинета председника репубике, а која је привукла велику пажњу, разноврсним и квалитетним програмом.

В.

У Палати Србија председник општине НИкола Вучен, јуче је потписаао уговор са министарком рударства и енергетике Дубравком Ђедовић о суфинансирању програма енергетске санације „Чиста енергија“.
-За финансирање програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова, нашој општини је опредељено 10 милиона динара, 50 процената од укупног износа, а из општинског буџета определили смо још 10 милиона динара за енергетску санацију. У последње три године за ову намену општина Смедеревска Паланка издвојила је преко 60 милиона динара.
Захваљујемо Влади републике Србије и Министарству рударства и енергетике на пројекту који се спроводи већ четири године. Посебно хвала министарки Дубравки Ђедовић на помоћи нашој општини и суграђанима и на унапређењу енергетске ефикасности у Србији, коју спроводи њено министарство, изјавио је Вучен након потписивања уговора.

Из ЈКП „Паланка 2020“ обавештавају кориснике Три плус картица о повластицама бесплатног паркирањ ау граду.
„У сарадњи са удружењем ,,Покрет за децу -Три плус” из Чачка и Општином Смедеревска Паланка , а одлуком Надзорног одбора ЈКП ,,Паланка 2020”, спровели смо акцију да породице са троје и више деце које имају пребивалиште на територији општине Смедеревска Паланка остварују погодност у виду бесплатног паркирања на територији наше општине.
Ова одлука је на снази и важи до 01.07.2024. године и иста ће се продужавати за сваку наредну годину.
Молимо све родитеље који поседују своје ,,Поносне картице”, да се јаве у просторије ,,ЈКП Паланка 2020” – сектор паркиралишта, које се налазе на мини робној пијаци у улици Војводе Степе бр. 12, саопштено је из овог предузећа.

Резервоари ЈКП „Водовод“ у овом тренутку су на 50 процената попуњености. За снабдевање града пуштено је 145 литара воде у секунди што је до сада највећа потрошња икада забележена на подручју града.
Због повећане потребе за водом због високих температура, али и активности као што су наводњавање пољопривредних површина, заливање зелених површина, пуњење индивидуалних резервоара, бунара и базена, поливање и хлађење плочника, тераса и дворишта и слично, представљају ненаменску и нерационалну потрошњу воде за пиће и све наведено за последицу има слабији притисак у вишим деловима града.
Апелујемо на све грађане да воду из градског водовода користе рационално и искључиво за пиће , хигијену и основне потребе у домаћинству, иначе ће ЈКП „Водовод“ морати да уведе дневне рестрикције.
Одељење за инспекцијске послове Општинске управе од данас излази на терен и кажњаваће сваки вид непотребне и нерационалне потрошње воде. Молимо суграђане да имају разумевања и да овај апел схвате озбиљно, саопштено је из ЈКП “Водовод”.

Општинска управа Општине Смедеревска Паланка обавештава да ће се на територији Општине Смедеревска Паланка вршити сузбијање одраслих форми комараца, запрашивањем са земље које ће извршити „ДДД Промет“ са седиштем у Београду.
Запрашивање ће бити извршено 17.07.2023. године у временском интервалу од 19-24 час. Препарат којим ће запрашивање бити извршено се налази у безбедносној листи одобрен од стране Агенције за хемикалије и није штетан по здравље људи и животиња.
Запрашивање ће обухватити градско подручје са акцентом на зелене и водене површине.

Општина Смедеревска Паланка и ове године добила је средства за суфинансирање програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова у оквиру Националног програма енергетске санације. Министарство за енергетику нашој општини определило је 10 милиона динара, 50 процената од укупног износа колико је предвиђено за унапређење енергетске ефикасности у овој години на нивоу општине.
Локална самоуправа је из општинског буџета определила још 10 милиона динара за енергетску санацију. Потписивање уговора заказано је за 20. јул 2023. годину у Палати Србија. Након тога приступиће се реализацији програма, најпре расписивањем Јавног позива за извођаче радова, а касније и за грађанство.
Овим конкурсом обухватићемо све мере енергетске ефикасности као и прошле године што подразумева фасаде, замену столарије, грејање, замену котлова, уградњу соларних панела и још много мера што ће нашим суграђанима омогућити уштеду енергије и новца. У последње три године за ову намену општина Смедеревска Паланка издвојила је преко 60 милиона динара.

Смедеревска Паланка, 8. јул 2023 – Синоћ је, према драмском предлошку Данкана Мекмилана, а у режији Ивана Вуковића, изведбом представе „Плућа“ позоришта „Мадленијанум“, отпочело Културно лето у Смедеревској Паланци, које ће, ове године, трајати од 7. јула до 20. августа.
Иако је, због метеоролошких прилика, представа у последњем тренутку премештена са Трга културе у летњу башту биоскопа, глумци, Сузана Лукић и Горан Јевтић, успели су да игру прилагоде овом простору, и да уделове један заиста врхунски позоришни чин.

Аутор драме „Плућа“, Данкан Мекмилан, млади је британски позоришни писац, а овај комад је његово рано дело. Прва поставка ове драме изведена је у Студио театру у Вашингтону, а уследиле су бројне премијере и изведбе, у многим земљама света. Једну од њих, у извођењу Словенског народног гледалишча, у режији Жиге Дивјака, домаћа публика имала је, пре две године, прилику да види на 55. БИТЕФУ.
„Плућа“ тематизују дилему са којом се суочавају савремени млади брачни парови: да ли остављати потомство у сваковрсно пренасељеном свету – у којем не само да се из дана у дан губе еколошке претпоставке постојања (поред осталог – све је мање ваздуха), него и могућности слободе и самокреације. Има ли смисла „подарити живот“ без могућности остваривања егзистенције, одређен различитим облицима есенцијализације, од природних лимита до друштвених ограничења. Може ли се у савременим околностима „дисати пуним плућима“, и има ли смисла пледирати за нови живот, који у еминентно људском смислу вероватно неће бити у прилици да дође до даха.

Настојећи да потцрта свепртисутност, поменутих дилема, чији се значај и смисао разводњава у мноштву других профаних сучељавања какве имају вероватно сви парови – Иван Вуковић је, на оригиналан начин, публику „увукао“ у радњу. Ликови, које тумаче Сузана Лукић и Горан Јевтић, своје дијалоге воде окружени публиком. Тако личне дилеме постају социјалне, окупирајући пажњу оних који су изван попришта партнерске коегзистенције. Приватно престаје да буде привативно, у смислу лишености ширег друштвеног значаја. Проблеми једног пара тако рефлектују друштвене околности, које су, надаље, одређене глобалним претпоставкама – као што и њихове партнерске одлуке, такође, повратно имају имају далекосежан значај.

Успеху редитељa, пресудно су доринели глумци. Текст, који је све време – дијалог, најпре младог, а потом све старијег пара – у којем се преламају њихове животне ситуације, и преплићу различита егзистенцијална стања – није остављао много простора за било шта друго до чисте и непатворене глумачке игре. Вуковић је настојао да се ова наративна линија одржи, па је из тог разлога представу поставио сасвим минималистички, без декора и реквизита. Таква постава у потпуности зависи од игре глумаца, који су у овој представи дословно бравурозни; не само када је реч о изражавању емоција (за свега неколико минута они уверљиво прелазе са еуфоричне ведрине у дубоку тугу) – него и занимљиво осмишљеним „резовима“, у којима се у једном-истом дијалогу представља временски распон од неколико сати, неколико дана, више година.
Смедеревска Паланка има добро обликовану позоришну публику. Посетиоци, који су до последњег места испунили простор летње баште, представу београдског „Мадленијанума“ наградили су дугим и топлим аплалузом, а то, уколико прихватимо да се „по јутру дан познаје“, потврђује констатцију да је пројекат Културног лета оправдан, а програм његовог првог, овогодишњег издања, добро осмишљен.

На почетку првог аутентичног Културног лета у Смедеревској Паланци, које репрезентаивним садржајем – позоришне представе, књижевне вечери, изложбе, програм за децу, балетске изведбе, концерти класичне и популарне музике – обећава задовољавање различитих културних потреба – треба имати у виду да није реч о организовању манифестације „кратког даха“; идеја је да се, у складу са жељама и потребама публике, програм обогаћује, из године у годину, заузимајући све значајније место на мапи културних догађаја Србије.