Председник општине, Никола Вучен предложио је да у Смедеревској Паланци буде подигнут споменик Гошином раднику како би се од  заборава отргло сећање на велики индустријски центар “Гоша” по коме је Паланка била позната као у бившој Југославији тако и читавој Европи и свету. Он је на свом ФБ профилу објавио:  

-Пре неколико дана позвао сам целокупну јавност да се давањем предлога укључе у расправу и дају решења о натпису, који би био постављен на конструкцију топловода, над улицом у којој се управо завршавају радови и реконструкција. Данас, интензивно размишљам о још једној идеји, о којој бих волео да се изјасните и допуните је предлозима.

Наиме, топловод о коме је било речи, био је део топловодне мреже, којом се, из фабрике „Гоша”, грејала ОШ „ХИМ”, ОБ „Стефан Високи” и ко зна шта још.

Истом улицом, пролазећи испод топловода, излажење из Паланке подразумева да се прође поред школе, поред болнице, поред касарне (за коју, такође, долазе бољи дани), поред базена (који ће опет бити наш) и долази се до нове индустријске зоне (где управо ниче прва фабрика, за 1000 радних места).

Помислио сам , треба подићи споменик „Гошином” раднику! Оно што је од тог гиганта у крви разбијене велике државе остало, одавно не персонификује сјај и славу, нити је да се пред њом скине шешир, а, Бога ми, и није се од ње ни огрејати…

Али радник, њен радник, који је сваког јутра, пре сирене у кругу, стајао пред капијом, прековремено радио својски, због њега је гигант то постао, због њега се прославио. Због њеног радника, који је носио ручак на посао у шерпици, а у погону правио шинска и друмска возила, имали смо и боксере и шахисте, и позориште и музеј, и улицу и сокак у граду који се ширио, и топлу школу и болницу (у којој је радник, док то није постао и док то није постала болница, боравио интернатски). Ту негде, у близини, треба подићи споменик раднику, скулптуру пред којом ће се скинути капа, која ће “грејати” и даље, због које ће прва помисао бити: ,,Мучио се, живео је поштено, био вредан, требало му је подићи споменик!”

Славимо хероје, пале борце, полажемо венце, обилазимо споменике, и увек се, уз пригодан говор, помене рат. Далеко од тога да имам нешто против. Напротив! Али, није рат створио човека, није рат подигао град, грејао школу, зидао болницу… То једно слово, један дентални глас сличнан другом по месту творбе, у томе је огромна разлика. Уместо Т, изговоримо Д.

Делање „Гошиног” раДника је нешто што треба да памтимо. Да дамо изразе најискренијег пијета, у истој мери као када обележавамо годишњице великих ратних дешавања.

Од понедељка до петка, после звука фабричке сирене у 15 сати, радници су потоцима одлазили кућама. Можда банално, али поменућу да је то било време када је у улици постојао један ђевђир, једна шерпа за кување ајвара и пекмеза, једна дрвена мешалица. Комшије су се међусобно уважавале, а свако је гледао своја посла. А град је растао. Викендом и војска добије излаз, па град “ври” на корзоу. Сви смо слушали те лепе приче. Хоћемо ли их и ми некоме причати, или ће и оне бити заборављене?

Да, ипак, покушамо да не заборавимо узрок свих тих лепих прича? Може? Споменик Раднику? Нашем деда-комшији, суграђанину, пријатељу и рођаку. Нашем Раднику. „Гошином” Раднику који жури на посао? Тако ћемо, помишљам на крају, боље и више умети да ценимо оно што је било, не заборављајући опростити за оно због чега у једно време није било ничега и имати узор како се опходити према приликама које долазе.

У оквиру  програм “Тачка повратка” у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој у Србији  и Владе Републике Србије спроводи се  истраживање о повратним миграцијама из иностранства у време пандемије ЦОВИД-19.

Циљ анкете је да се  да боље разуме разлог за повратак, намере за останак у Србији и поновни одлазак у иностранство. Крајњи циљ је  боље праћење кретања дијаспоре и  јасна социо-демографска слика, како би се помогло у формулисању препорука за измену постојећих и доношење нових мера које могу олакшати и поспешити циркуларну миграцију.

Грађани који су се током 2020. године вратили из дијаспоре у Србију, тебало би да  учествују у кратком истраживању о повратним миграцијама из иностранства у време пандемије ЦОВИД-19.

Спровођењем анкете лакше ће се доћи до сагледавања потреба и проблема са којима са  повратници сусрећу. То ће касније  указати  на потенцијална решења и нове мере које могу олакшати и поспешити циркуларне миграције и допринетии борби против депопулације у Србији.

Тим истраживача Тачке повратка и УНДП-а припремио је кратку анкету која је доступна на линку: хттпс://лоом.лy/МЗјКк8Q до краја октобра ове године, након чега ће ангажовани стручњаци анализирати прикупљене податке и јавно објавити резултате истраживања. Резултати анкете и анализе ће се користити искључиво у научне и стручне сврхе и сви подаци који буду прикупљени у поступку истраживања потпадају под заједничку изјаву о приватности и етичности која везује све учеснике у поступку анкетирања.

“Тачка повратка” је програм за циркуларне миграције, који се развија у сарадњи са УНДП-ом, са циљем да грађанима у дијаспори пружи информације о свим начинима ступања у контакт са нашом земљом, као и да појединцима који желе да се врате у земљу и сарађују са локалним талентима приближи могућности за инвестирање и размену знања.

У оквиру пројекта ЕГАЛ, који реализује општина Смедеревска Паланка, у четвртак, 22. октобра  од 09:00  до 15 :00, биће организована вршњачка обука о култури и традицији ромске заједнице.  Учесници тренинга су ученици од 5. до 8. разреда Основне школе „Олга Милошевић“ који ће своје стечено знање пренети најмлађима односно деци  припремног предшколског узраста.Веома је значајно да деца деци пружају подршку и размењују своја искуства знања и вештине, разбијају предрасуде и стереотипе, као и то колико  је важно поштовати различитиост и културу свих народа и народности. За деци је током преласка из предшколске установе у основну школу важно, да током изграђивања и формирања својих личности, науче шта је  толеранција и поштовање различитости у неговању културних вредности.
Едукатори овог тренинга су из организације Тернипе из Пирота са великим искуством у раду . У наредном периоду обуке и едукације ће се спровести и са другим школама.

У  у току је акција уклањања паса луталица са градских улица у Смедеревској Паланци.

Акцију спроводи “ЗОО Хигијена” из Уба.  Акција ће се спроводити током читавог дана.

Моле се власници паса да своје љубимце тога дана не пуштају на улицу без пратње, је сви пси који се данас буду нашли  на улици, сматраће се луталицама.

У организацији Општине Смедеревска Паланка  26.10.2020. године  у 13 часова у малој сали општине одржаће се округли сто у оквиру пројекта  ЕГАЛ који реализује општина Смедеревска Паланка  у партнерству са организацијом ЦРРЗ Амаро дром , а финансира Европска унија у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина. Иначе, Општина Смедеревска Паланка је усвојила Локални акциони план за унапређење положаја Рома и Ромкиња, израдила и усвојила оперативни план.