Смедеревска Паланка, 13. 10 2019.

Тринаестог октобра обележава се Међународни дан смањења ризика од елементарних непогода.

Иницијатива да се становништву целокупне планете скрене пажња на потребу успостављања мера, у функцији смањења ризикаод катастрофа, потиче из 1989. године.Тада је Генерална скупштина Уједињених нација донела одлуку да на овај начин промовише културу свести о ризицима и смањењу ризика од катастрофа, односно превенцију катастрофалних догађаја – свеједно да ли њихов узрок у природним дешавањима или су последица људских активности.  Две године касније, 2009, установљен је Међународни дан ризика од катастрофа, који се у Србији обележава од 2017. године.

Ризик од елементарних непогода је на међународном нивоу препознат као једна од највећих претњи развоју људског друштва, па су због тога државе чланице Уједињених нација 2015. године усвојиле „Сендаи – Оквир за смањење ризика од катастрофа 2015–2030“, као основни документ који прописује циљеве и стратегије рада на смањењу и управљању ризиком од елементарних непогода, као и смернице за рационалну, одрживу и отпорну обнову након катастрофа. Овај документприхватила је и Србија, па је већ 2016. Настао документ под називом Национални програм за управљање ризиком од елементарних непогода 2016.–2020.

Управљање ризиком од елементарних непогода подразузмева сложен скуп мера: од предвиђања највероватнијих и најгорих могућих сценарија, односно процене ризика од елементарних непогода и других катастрофа, до успостављања функционалних механизама за брзо деловање – а то подразузмева, поред осталог, утврђивање и мобилност субјеката од посебног значаја за реаговање у случају катастрофа, као и формирање стручних оперативних тимова, који ће деловати при Штабу за ванредне ситуације.

Општински штаб за ванредне ситуације у Смедеревској Паланци на редовним годишњим састанцима, пред осталог, разматра непосредне ризике од елементарних непогода, и доноси одлуке о превентивним мерама, координирајући свој рад са Окружними Републичким штабом за ванредне ситуације.

Наша општина поседује Процену ризика од елементарних непогода и других катастрофа, урађену према најновијем Закону, а у процесу доношења је и План заштите и спасавања. Такође, захваљујући учешћу у Пројекту за спровођење Националног програм управљања ризиком од елементарних непогода, који реализује Kанцеларија за управљање јавним улагањима  Владе Републике Србије,  у сарадњи са Светском банком, а који се финансира из донације Швајцарске канцеларије за сарадњу,наша општина користи специјални софтвер, Систем за интегрисано управљање ванредним ситуацијама (DRIS), који омогућује брзо реаговање и ублажавање последица елементарних непогода.

Важно је имати у виду да  смањење ризика од катастрофа није само ствар институција, већ је преко потребно да сваки појединац, упознавањем са ризицима и адекватним укључивањем у акције, допринесе бољем реаговању и превенцији ризика. Потребно је да се грађани укључе и више информишу о смањењу ризика иначинима на које могу да на различите начине да допринесу својој локалној заједници.: водећи рачуна да се не подижу објекти у зонама клизишта и плавним подручјима, да се чувају бедеми и други системи за одбрану од полава  (да се не краду пумпе и друга опрема из црпних станица), да се не баца смеће уз обале река. На тај начин, допринеће својој и колективној сигурности.

Смедеревска Паланка, 11. октобар 2019.

Председник Скупштине општине Смедеревска Паланка, Петар Милић, у пратњи својих сарадника, заменика председника СО, Родољубом Станимировићем, и секретара СО, Данком Богуновић – у великој сали Скупштине општине примио је ученике – чланове ђачких парламената из четири градске основне школе, и основне школе из Селевца.

Петар Милић и сарадници упознали су ђаке са начином функционисања Скупштине општине, избору органа и ингеренцијама локалне самоуправе, пословнику о раду СО и начинима доношења одлука.

По завршетку овог обраћања, Петар Милић је, у маниру вођења седнице СО, поставио питање „Да ли се неко јавља за реч“ – па су потом уследила питања ученика. Ученица ОШ „Олга Милошевић“ питала је на који начин може да се реши проблем паса луталица у граду, а ученик исте школе је захвалио председнику СО и локалној самоуправи на томе што брину о школском систему, и што су приредили овај догађај. Ученици ОШ „Херој Радмила Шишковић“  говорили су о потреби да се поклони већа пажња уређењу спортских терена, а на питање Родољуба Станимировића,  да ли неко од присутних има намеру да се се кандидује за неку од функција у локалној самоуправи, ученик Душан Радисављевић, из ове школе, рекао је да ће се, када порасте, кандидаовати за председника општине.

На крају скупа, Родољуб Станимировић је предложио да се ученици из ђачких парламената ближе упознају са одборницима из месних зајендица у којима живе, и у којима се налазе школе које похађају.

Млади парламентарци су добили одговоре на своја потања, а овај скуп завршен је у ведром и веселом тону.

В.С.

Поводом Дана ослобођења Смедеревске Паланке у Другом светском рату, данас су положили венце на спомен обележје народним херојима Радмили Шишковић, Драгославу Ђорђевићу Гоши и Ивану Мукеру, председник општине Никола Вучен и делегације СУБНОР-а и општинских организација пензионера.

Испред борачке организације Зоран Ђурђевић је подсетио да су делови Космајског партизанског одреда у ноћи између 9. и 10. октобра, јаком пушчаном паљбом, извели одлучујући напад и у зору граду и околини донели слободу.

• Група грађана, предвођена Крстом Филиповићем, на коњима је кренула ка Великој Плани, где су већ биле приспеле совјетске јединице и одакле је дејствовала њихова артиљерија. Они су обавестили црвеноармејце да у Смедеревској Паланци више нема окупаторских војника, па је дејство артиљерије обустављено. У ноћи између 10. и 11. октобра срели су се одреди Пете дивизије НОВЈ са извиђачима 68. стрељачког корпуса црвене Армије којим је командовао генерал Жданов.

Тада је формалну власт у Смедеревској Паланци преузео Народноослободилачки одбор на челу са Драгољубом Стојановићем Баштованчетом.

Поводом Дечије недеље ученици ОШ „Херој Радмила Шишковић“, чланови Ђачког парламента, посетили су Дневни боравак за децу, младе и одрасле особе са сметњама у развоју „ПУЖ“. И ове , као и претходних година, ученици су за своје другаре у Пужу припремили поклоне у виду слаткиша и сланих грицкалица. Вишечасовно дружење пријало је и корисницима Пужа, али и ученицима јер су кроз игру и разговор разменили искуства и упознали једни друге. Према речима Сање Ђорђевић управнице Дневног боравка „Пуж“ ово је најбољи начин да се покаже како треба да се опходимо једни према другима. –Када говоримо о инклузији особа са тешкоћама у развоју ово је прави начин како она треба да се спроводи. Јер инклузија није само васпитно-образовни систем, већ подразумева укључивање деце, младих и одраслих особа у друштвени живот на свим нивоима. Зато се захваљујемо нашим другарима из ОШ „ХРШ“ што се су то схватили и разумели  и што сарадња са њима траје годинама.

Дан школе обележен је 8. октобра свечаном академијјом уз бројне госте, пријатеље, родитеље и ученике. У школској сали приређен је богат програм који су извели ученици виших и нижих разреда школе уз помоћ учитеља и настваника. Директорка школе похвалила је све ученике и захвалила се родитељима на сарадњи и разумевању.

Поводом обележавања Дечије недеље у Библиотеци „Милутин Срећковић“ у Смедеревској Паланци биће одржана промоција дечијих књига Јасминке Петровић.

Догађај је заказан за данас, четвртак 10. октобар од 13 часова у просторијама библиотеке.

-Током трајања дечије недеље од 7. до 12. октобра, учлањење за све малишане у библиотеку је бесплатно, рекла је директорка библиотеке, Ирена поповић.

Дечије недеље ове године обележава се од  од 7. до 13. октобра под слоганом   „Да право свако – дете ужива лако“.  У Предшколској установи „Чика Јова Змај“ у Смедеревској Паланци ,  Дечија недеља биће обележано приредбама, изложбама радова деце, шеширијадом, маскембалом  и централном приредбом којом ће уједно бити обележен и Дан установе.

Предвиђено је да у понедељак, 7. октобра буде  Дан дечијих права који ће се организовати у свим вртићима. У уторак, 8. октобра планирана је  шеширијада у центру града  у 17 часова, среда, 9. октобар, је дан за спорт , а у четвртак је заказана приредба поводом Дана установе која ће бити одржана у спортској хали ОШ „Вук Караџић“ у 17 часова. Петак је дан за рецитације, цртеже и дружење.

Жири публике фестивала у саставу: Милена Ивановић, Невена Миљковић, Ивана Лукић, Радоје Ђурђевић и Иван Јеремић, у периоду од 30. септембра до 4. октобра 2019. године, гледао је укупно седам представа, у две такмичарске селекције 13. фестивала позоришта за децу „Враголасте позорииштарије“;

У селекцији професионалних представа за децу у такмичарком програму биле су представе „Пепељуга“ Градског позотришта „Театар 91“ из Алексинца, „Пар ципела“, Дечјег позоришта Суботица, и „Чаробно кресиво, Малог позоришта „Душко Радовић“ из Београда.

У селекцији Дечијег драмског стваралаштва одигране су представе: „С оне стране бајке“, Дечије сцене Градског позоришта Јагодина, Бонтон – добар тин“, Дечије сцене Позоришта „Стеван Сремац“ Црвенка, „Шумска бајка“, Дечије сцене ОАП „Бранислав Нушић“ из Малог Црнића и „Принцеза фина са Лима“, Мале позоришне радионице ДК „Пиво Караматијевић“, Прибој.

Чланови жирија публике сагласни су оцени да је оводишња концепција фестивала „Враголасте позориштарије“ значајно обогатила прогам овог фестивала, у односу на претходне године, увођењем категорије професионалног драмског стваралаштва за децу, у којој је публика могла да види три врхунска позоришна остварења. Професионалне представе за децу моогу да послуже као узор и инспирација за аматрско дечије позоришно стваралаштво, не само тако што ће презентовати редитељске технике и сценске форме, већ и на тај начин што ће руковдиоце, ауторе и глумце дечијих аматерских сцена упознати за текстовима, примереним за рад са децом и за дечију публику.

Истовремено, жири публике констатује да је овај фестивал показао велику разлику у квалитету између професионалних и аматрскиох представа за децу (професионаланог и дечијег драмског стваралаштва за децу), како када је реч о квалитету представа, тако и када се ради о избору текстова. Ова разлика не може се објаснити и оправдати мањим средствима за реализтацију представа којима, у односу на професио0нлана позоришта, располажу аматрске дечије сцене, јер су поједине представе из сеекцијепрофесионалног стваралаштва настале коришћењем сасвим скромних финансијских средстава.

Поменута разлика оправдава концепцију фестивала, на коме ће бити приказиване представе у две такмичарске елекције, у функцији побољшања квалитета представа у селекцији дечијег драмског стваралаштва.

На основу виђеног програма, жири публике је најпре пребројао оцене публике представа у категорији професионалних представа за децу, и констатовао да је највише гласова, и титула најбоље представе у овој категорији на 13. фестивалу позоришта за децу „Враголасте позориштарије“ припада остварењу

 „Чаробно кресиво“, у режији Горана Баланчевића и извођењу Малог позоришта „Душко Радовић“ из Београда.

Једногласном одлуком жирија,

за најбољу женску улогу награђје се Софија Мијатовић, за улогу у представи „Пар ципела“, Дечијег позоришта из Суботице;

за најбољу мушку улогу награђује се Стефан Остојић, за улогу у представи „Пар ципела“, Дечијег позоришта из Суботице.

На основу виђеног програма, жири је једногласно донео одлуке о наградама у категорији Дечијег драмског стваралаштва:

За најбољег глумца награђије се Лука Фолк, за улогу у Ђаволка у представи „Бонтон – добар тон“, Дечије сцене позоришта „Стеван Сремац“ из Суботице;

За најбољу женску улогу награђује се Милијани Калуђеровић, за улогу госпође Простић у представи „Бонтон – добар тон“, Дечије сцене позоришта „Стеван Сремац“ из Суботице;

Специјалном наградом за глуму „Јована Марковић“ награђује се Теодор Ђорђевић, за улогу Дедице у представи „С оне стране бајке“, Дечије сцене Градског позоришта Јагодина.

За најбољу представу у категорији драмског стваралаштва награђује остварење „Бонтон – добар тон“, Дечије сцене позоришта „Стеван Сремац“ из Суботице.

У Смедеревској Паланци,

4. 10. 2019.

Чланови жирија публике:

Милена Ивановић

Невена Миљковић

Ивана Лукић

Радоје Ђурђевић

Иван Јеремић