Желите да покренете посао? Имате идеју, али вам је потребна подршка? Желите да се информишете о предузетништву и сазнате које аспекте и изазове ова област крије? Позивамо вас на двочасовну презентацију током које ћете имати прилике да се информишете о Академији омладинског предузетништва. Придружите нам се 4. октобра 2019. године у 17 часова у Малој сали скупштине општине Смедеревска Паланка и сазнајте нешто више о томе како је бити предузетник, шта је то предузетништво и како се можете прикључити пројекту “Академија омладинског предузетништва”. 

Пријаве се врше путем имејл адресе – preduzetnistvo@afirmacijakulture.org . Неопходно је да имејл садржи име и презиме, као и број телефона, а да његов наслов буде “Инфо дан – Смедеревска Паланка“.

У току је изградња  пута од Улице Црвене армије до Новог градског гробља Каменац у дужини од 500 метара. Реч је о потпуно новој деоници која ће бити најближи асфалтирани пут ка Новом гробљу. Земљани радови су завршени, а у току је постављање ивичњака. У плану је израда пешачке стазе, окретнице и паркинга.  Вредност радова је око 23 милиона динара. Средства је обезбедило ЈП „Путеви Србије, а извођач радова је ПЗП „Пожаревац“. Према речима надлежних из Предузећа за путеве , завршетак радова планиран је до краја месеца. –Дуго су наши суграђани чекали на овај пут који је био неопходан. Инвестициона политика наше државе је уређење путне инфраструктуре, што је нама, као општини, најпотребније.  Изградњом ове деонице пута обезбедиће се бољи, бржи и безбеднији прилаз гробљу. Постављени су ивичњаци  око окретнице за аутобусе, а када пут буде завршен биће уведена редовна аутобуска линија ка гробљу Каменац, рекао је председник општине Никола Вучен.

Пјер Грипари, „Пар ципела“, Дечје позориште Суботица, адаптација и режија Тодор Валов

Луткарско позориште, стандардна глума, кореографски мизансцен, глума под маскама, надградња призора употребом видео-анимације – све то садржи „Пар ципела“, представа настала из приче за децу Пјера Грипарија. Ова разноликост, међутим, није рапсодична, већ се жанровски изрази међусобно допуњују и циркуларно проистичу један из другог, градећи особену наративну структуру, која је истовремено и лако читљива и богата значењима.

У основи, то је луткарска представа, о пару ципела, Николи и Тини. Овај пар креће на брачно путовање, када ципеле купи једна парижанка. Изражајна средства луткарског театра прате овај ниво приче, разговоре младог пара, њихову рефлексију живота, све до старости и „смрти“. Други наративни ниво саопштен је глумом под маскама: пратимо свакодневицу младе парижанске, посету обућарској радњи, њене невоље при ходу, условљене понашањем ципела које желе да буду близу једна другој, па посету угледном психијатру, а у овом слоју приче упознајемо и кућепазитеља, Жу-Жуа, који присваја ципеле када их Мадам одбаци и пар поклања рођаци. Наративни ниво који уоквирује радњу креиран је елементима класичне глуме, као снимање филма о друга два слоја приче, а мини целине представе раздвојене су филмским клапама. Анимирани филм повезује помненуте елементе, допуњујући, истовремено, добро осмишљену сценографију, која се за тили час мења пред очима гледалаца, стварајући, уз помоћ различитих светлосних штимунга, нове призоре.

Редитељу Тодору Валову, који са лакоћом комбинује поменуте врсте позоришног израза, у креацији представе значајно је помогла пре свега Роксана Миркова, аутор анимираних секвенци, математички тачно уклопљених у радњу, као и музички сарадник, Пламен Мирчев, који одабиром и обрадом француске музике„разиграва“ фабулу.

Прецизна режија убрзава и успорава ритам представе, комбинујући поменуте нивое приповедања, а ове осцилације смењују се великом брзином, која, међутим, ни једнога тренутка не нарушава разумљивост вишеслојне нарације. Деца се одлично сналазе  у сталној промени фокуса, од луткарске приче, преко игре под амаскама, до реалистичних призора, јер све ове елементе садржи дечја игра. Старији гледаоци заинтригирани су да граде више семиолошке слојеве. На пример, када кућепазитељ Жу-Жу, у једном тренутку, крпом за прашну покрије објектив камере, присутне у сваком призору представе, то се може прочитати као његов покушај да превари „културу паноптикума“, да изађе из свеопштег посматрања и кадрирања, да оствари онај вид слободе, који главни актери, ципеле, успевају да досегну тек када су старе и изношене.

Све нивое приче играју иста три глумца, за тили час прелазећи из луткарске глуме у класичан гумачаки израз, или глуму под маскама  –  истовремено водећи рачуна о тајмингу видео-нарације, музичкој матрици, прецизно осмишљеном положају на сцени. Публика паланачког фестивала није била у прилици да види оригиналну поставу. Од три члана првобитног глумачког ансамбла, на „Позориштаријама“ је био само Грегуш Залан. Уместо Јасмине Пралије и Кало Беле, у представу су, недавно, ускочили Софија Мојовиоћ и Стефан Остојић, који су, међутим, савим на висини задатка, прецизни и уверљиви.

Показујући да је у Бугарској и даље виталан луткарски театар, Тодор Валов и његов кративни тим, који су гостујући у Суботици поставили ову представу, истовремено сведоче да је могуће плодотоворно надграђивати позоришне жанрове, односно да се може архитектонички градити представа, а да ова чрста структура истовремено остане флексибилни предложак за дораду и надградњу гледалаца. У том смислу, „Пар ципела“ није прича која се приповеда на задат начин, него позив на игру, коме је тешко одупрети се. Самим тим, ова представа не допушта успостављање критичке дистанце, јер је аналитички приступ наглашено супротстављен игри, као извору и утоки сваке непатворене уметности.

Маштовито, визулено и аудитивно богато, ово остварење одолева покушају да буде представљено у форми једног текста. „Пар ципела“ напросто треба гледати. Више пута.

Владимир Ђурђевић

Игор Бојовић, Пепељуга, Театар 91, Алексинац, режија – Бранко Поповић

Прва представа одиграна у такмичарском делу овогодишњег фестивала „Враголасте позориштарије“ је остварење из категорије „Одрасли за децу“. Одмах треба рећи да су се деца, углавном школског узраста, одличо забављала, и да је ансамбл из Алексинца остварио жељену интеракцију са младом публиком.

Посебне похвале треба упутити самом руководству алексиначког позоришта, јер је „продукција“ ове предсатава сасвим неуобичајена за аматерско стваралаштво за децу: оригинални костими, одлична, функционална сценографија, ангажовање чак три школована глумца – доприносе утиску да је реч о професиналном прјекту, који вишеструко надраста уобичајени аматерски приступ представама за децу.

Текст Игора Бојовића, базиран на познатој бајковитој причи о „Пепељуги“, представља, као и други слични покушаји, својеврсну варијацију на познату тему, која претпоставља да публика већ зна оригиналну фабулу. Управо из тог разлога, главни ликови, а нарочито негативци, представљени су карикатурално, док је расплет конципиран као фарса, са финим ироничним коментарима, разумљивим и занимљивим,  и за децу школског узраста, и за одрасле.

Редитељ Бранко Поповић настојао је да нагласи каракатуралне елементе Бојовићевог текста већ самом глумачком поставом. Злу маћеху и њене две кћерке играју мушкарци, што је сценски веома допадљиво, и духовито. Поповић се потрудио да ово редитељско решење буде лишено могућих конотација, које би изашле из контекста представе за децу, што му је пошло ра руком, поред осталог, због добре сарадње са глумцима. Бојан Цветковић, у улози маћехе, нимало  не заостаје на својим колегама професионалцима, а одличу ролу пружио је и глумац крушевачког позоришта, Бобан Тодоровић, у улози једне од кћерки.

Оно што се редитељу извесно може замерити јесу сонгови: иако маштовито презентовани, на познате и певљиве мелодије, ови музички екскурси су углавном предуги, а плејбек-матрица на моменте нечитка, па се речи сонгова не разазнају. У неколико случајева, сонгови успоравају иначе динамичну радњу, па, иако им је сврха да подигну расположење младе публике, и музичком паузом на сегемне изделе релативно сложену радњу како би је деца лакше пратила, нарочито у завршном делу „Пепељуге“ имају контра-ефекат.

Такође, иако је редитељ, инсистирајући на радњи у првом плану, имао у виду специфично фокусирање пажње најмлађе публике, мизансцен је ипак могао да буде разрађенији, тим пре што је функционална сценографија остављала велики простор на просценијуму за мизанценско разигравање.

Највећа замерка тиче се видео-садржаја. Редитељ је имао добру идеју, да видео-бимом дочара одвијање бала у салону краљевске палате (пројекцијом на рикванту просценијума). Међутим, приказан  је реалистични  царски бал, који одудара од карикатурално постављене радње на просценијуму. Редитељ је могао да користи и сцене бала из неког цртаног филма, што би свакако било примереније духу и тону представе – иако овакаво решење подразумева опасност да се пажња деце усмери на позадински план.

Јелена Томић, порофесионална глумица позоришта из Крушевца, лепо, чисто и ненаметљуиво, на сигурном растојању од западања у патетику, тумачи насловни лик. Одличан је и принц, Срђан Здравић, такође дипломирани драмски уметник, као и већ поменути професионалац, Бобан Тодоровић, у улози друге маћехине кћерке.

Када је реч о аматерском делу ансамбла, осим одличног Бојана Цветковића, у улози маћехе, треба посебно похвалити Срђана Стојанвића, који игра две различите улоге краља, суптилно истичући комичне елементе ликова које тумачи.

Треба се осврнути и на сценски говор. Ни на једном месту се не разазнаје локални дијалект, а реплике се углавном добро чују. Једино би Нанушка Стојановић, у улози Шећерне виле (наратора), могла да говори нешто спорије, јер неки делови њених монолога остају неразговетни – иако је, у целини посматрано, ова млада глумица свој лик одиграла уверљиво и полетно.

Креаторима представе „Пепељуга“ највећу похвалу пружила је публика, дугим аплаузом који је пратио добро режирани „поклон“, а како су деца, родитељи и наставници оценили ово остварење, видећемо у завршници фестивала.

Владимир Ђурђевић

Данас је почело обележавање Националне недеље подршке дојења. У амфитеатру у кругу опште болнице „Стефан Високи“ у Смедеревској Паланци, тим поводом, уприличен је концерт ученика музичке школе „Божидар Трудић“. Према речима директора болнице, др Николе Ристића први пут у Србији обележена је Недеља подршке дојења у августу 1994. године у паланачкој болници. Нешто касније, четрдесета недеља у години одређена је као Национална недеља подршке дојења. – Пуних двадест пет година у општој болници „Стефан Високи“ обележавамо ову недељу. Захвалио бих се свима који нам већ годинама помажу и учествују са нама у организацији. Сви знамо колико је дојење важно за бебе, посебно у првим данима живота. Зато желимо да пружимо подршку свим мамама да истрају у томе, рекао је поред осталог др Ристић обраћајући се присутнима.
У Србији се годишње роди око 64 хиљаде беба. Према подацима Уницефа, за тек 13 одсто њих једина храна до шестог месеца је мајчино млеко. Због тога је Влада усвојила Национални програм подршке дојењу.

Традиционални крстовдански вашар одржан је прошлог викенда у Смедеревској Паланци. Ово је један од три највећа у Србији и сваке године окупља посетиоце из свих крајева земље. На простору Бувље пијаце и ове године били су смештени шатори и забавне игре, у Главашевој улици тезге са мешовитом робом, а у парку тезге са медом и производима од меда. Након тродневног вашара, иза посетилаца и продаваца, остане много смећа. Радници ЈКП „Општинска гробља“ дана су чистили Главашеву улицу и парк, а наредних дана уклониће смеће и са простора Бувље пијаце. Из овог предузећа поручују да су екипе на терену и да ће улице, око вашаришта, бити очишћене у што што краћем року.

Смедеревска Паланка, 29. септембар 2019.
После сведене и примерене церемоније отварања, и поздравне речи директора Установе Културни центар, Драгана Исаиловића, одиграна је представа ван такмичарске селекције, „Први шљиварски бој“, позоришта „Звездица“ из Зрењанина, у адаптацији и режији Татјане Рељин. Реч о питкој, одлично режираној и још боље изведеној бајци, коју је најмлађа публика отпратила „у једном даху“.
Пре почетка овогодишњег фестивала, у фоајеу Градског позоришта Културног центра отворена је годишња изложба КОЦ „Круг“ из Смедеревске Паланке.
На овогодишњим Позориштаријама биће одиграно шест представа у такмичарским селекцијама „Деца за децу и Одрасли за децу“, а предвиђена је још једна ревијална представа и неколико пратећих програма.
Фестивал „Враголасте позориштарије“ одвија се под покровитељством Општине Смедеревска Панка и Министартсва културе у Влади Републике Србије.

Смедеревска Паланка, 26. септембар 2019.
Председници општина Смедеревска Планка и Велика Плана, Никола Вучен и Игор Матковић, данас су обишли радове на регионалном путном правцу између ове две општине. Вучен и Матковић су задовољни динамиком извођења радова и заједно су нагласили да је овај пут од велике важности за обе општине.
– Сваки пут који се гради на територији наше општине је веома значајан, а поготову деоница која спаја две општине и која је веза Паланке са коридором 10. Ово је велика инвестиција, какве није било последњих четрдесет година. Грађани наше и великоплањанске општине, као и ми из локалних самоуправа, задовољни смо, јер добијамо једну савремену и безбедну деоницу. Овај пут је такође значајан, за нас у општини Планка, јер ћемо ширити индустријску зону, што ће свакако довести инвеститоре. Овим се потврђује да држава мисли на локалне самоуправе које су ван Београда , а ово је један од најбољих доказа улагања у развој целе Србије, рекао је Вучен.
– Овај пут је главна веза за наше две општине, рекао је председник општине Велика Плана , Игор Матковић и додао: – Реконструкцијом овог пута путовање из једне у другу општину биће безбедније и знатно брже. Морам да истакнем да је много грађана из једне и друге оптштине који свакодневно путују, због посла. Такође је ова деоница пута битна великоплањанима, због болнице, где се лече пацијенти из обе опптине.
У оквиру радова на реконструкцији пута, радиће се и канализациона мрежа у једном делу насеља Бресје:
– У току је израда пројекта и за десетак дана добићемо решење на који начин ће се радови спровести. Битно је да изградња канализације неће ометати радове на реконструкцији пута. Сагласност на ово су дали и ресорно министраство, министарка Зорана Михајловић и Предузеће за путеве, истакао је Матковић.
Поред реконструкције регионалог пута Паланка- Палана, отворена су још четири градилишта у паланачкој општини.
– Након посете председника Србије, Александра Вучића, почела је изградња путне инфраструктуре у општини Смедеревска Паланка. Захваљујући Влади Србије и председнику Вучићу у путну инфраструктуру у нашој општини до краја године биће уложено око милијарду динара. Улагањем у инфраструктуру, стичу се сви потребни услови да Влада Србије и држава нађу стратешког партнера за развој привреде у општини Паланка, нагласио је Никола Вучен.
Наредних дана наставиће се радови на реконструкцији пута који пролази кроз центар Смедеревске Паланке, у дужини од 3,5 километара. Ово подразумева наставак радова од скретања за Kисељак, па све до раскрснице према Азањи и Младеновцу.
Радиће се комплетна реконструкција пута и тротоара, и постављање нових дрвореда у улицама: 20 јула – поред школе ХИМ, Француској , Главешевој, до скретања за Азнању, што укупно износи 3.5 километара кроз центар Паланке. У току су радови на путном правацу од Придворица ка Паланци Планирана је комплетна рехабилитација коловоза у дужини од 3,5 км. Реконструкција овог регионалног пута обухвата нове тротоаре од Института за повртарство, поред Водовода и Градског стадиона, све до цркве Светог преображења у Паланци, односно до раскрсница са Француском и Главашевом улицом. У оквиру овог пројекта радиће се и Улица Олге Милошевић, поред школе, све до Француске улице, што ће обухватити и тротоаре. Комплетна вредност радова износи више од 80 милиона динара, а извођач радова је ПЗП Крагујевац
Поред локалних медија о овим инфраструктурним пројектима извештавају и националне телевизије, тако да је председника данас био домаћин екипи РТС-а.
В.С.