На територији Општине Смедеревска Паланка 4.9. 2024. године у временском интервалу од 18.00 до 21.00 час, вршће се сузбијање одраслих форми комараца, запрашивањем из ваздуха.
Препарат којим ће запрашивање бити извршено је на бази „Ламбда-цихалотрина“ које се налази у безбедносној листи одобрен од стране Агенције за хемикалије и није штетан по здравље људи и животиња.
Запрашивање ће обухватити градско подручје и сва села Општине Смедеревска Паланка са акцентом на зелене и водене површине. У случају неповољних временских услова запрашивање одраслих форми комараца биће одложено.

На територији Општине Смедеревска Паланка 22.8. I 23.8.2024. године у временском интервалу од 18.00 до 21.00 час, вршће се сузбијање одраслих форми комараца, запрашивањем из ваздуха.
Препарат којим ће запрашивање бити извршено је на бази „Ламбда-цихалотрина“ које се налази у безбедносној листи одобрен од стране Агенције за хемикалије и није штетан по здравље људи и животиња.
Запрашивање ће обухватити градско подручје и сва села Општине Смедеревска Паланка са акцентом на зелене и водене површине. У случају неповољних временских услова запрашивање одраслих форми комараца биће одложено.

Мноштво догађаја, на више локација у граду, занимљив програм за децу и младе, реномирани извођачи, позоришни уметници, аниматори – све то чинило је богат програм 12. августа, у склопу овогодишњег Културног лета.ž

На летњој сцени Културног центра пре подне изведене су две позоришне представе, прва за узраст до седам година, и друга за старију децу, обе у режији Иване Кораксић, познатог и признатог аутора игроказа и перфоманса за децу. У првој представи, „Кућица од бројева“ – Ивана и Марина Ђурић успоставиле су комуникацију са публиком, па се радња ове едукативне сценске игре пренела и на гледалиште. Друга представа, за старији узраст, под насловом „Кабаре куршлус“, садржавала је истинске жонглерске атракције, уз врхунску анимацију Ивана Шантића, који је у улози кловна публику, и децу и одрасле, учинио учесником представе. Осим Шантића у овој представи, која садржи елементе циркуских атракција, захтевне жонглерске тачке, од којих без претеривања „застаје дах“ извео је Хорхе Цезарес, лако и лежерно.
У суседству, у згради Народног музеја у Паланци, била је уприличена ликовна радионица, „Покрени вијуге“, у којој су деца цртала приозоре са изложбе Биљане Живковић „Намере и наговештаји“, која је постављена на спрату ове установе. У приземљу, у игри „За чим трага Аца Мрав“ – названој по познатом археологу ове установе културе, деца су пратила траг, склапајући слагалицу (на начин на који археолози реконструишу неку прошлу епоху), вођени саветима ауторке археолошке поставке „Чувам те“, Драгане Ђурђевић.

У поподневним часовима, популарни дечији аниматор Пеђолино, у пратњи мађионачара, водио је својеврсни перфоманс, у чијем финалу су деци свих ураста подељени пригодни поклони, у згради музеја одвијала се музичка радионица у организацији Амбасаде Руске Федерације, а нешто раније, на Тргу културе уприличена је радионица калиграфије и израде рагледница. Пре него што је у вечерњим сатима на тргу код фонтане приказан бископски хит, „Кунг-фу Панда 4“, на градском шеталишту са најмађом публиком дружили су се цртачи, шминкри и маскоте из дечијих филмова.

Тешко је све културне догађаје који су се одиграли дванаестог августовског дана описати у кратком тексту, и зато о шареноликости и богатсву ове манифестације поптуније сведочаство пружају фотографије.

Када је пре неколико месеци свечано отворена нова ликовна поставка у паланачком Народном музеју, најављени су и будући разговори о концепцији ове изложбе. Та је најава реализована у скопу манифестације „Културно лето 2024“. Аутор поставке „Намере и наговештаји“, Биљана Живковић, историчар уметности, кустос Народног музеја у Смедеревској Палаци и аутор обимног каталога изложбе који ускоро треба да изађе и штампе – била је домаћин тематске вечери, под називом „Уметност на тапету – изложба из фиоке“, у којој су учествовали угледни историчари уметности, универзитетски професори, Драган Булатовић и Оливер Томић.

Изложба „Намере и наговештаји“, представила је 60 дела на папиру – насталих у различитим техникама, од скица и цртежа до слика. Реч је о радовима из прве половине XX века, гласовитих или у своје време мање експонираних аутора, која углавном нису позната широј публици. Професор Булатовић истакао је да ова дела, иако у историјама уметности или енциклопедијама нису препозната као репрезенти уметничких стилова и форми којима припадају, свакако указују на време и прилике у којима су настала. Исто тако, изложене слике и цртежи упућују на субјективне доживљаје њихових аутора, који су макар делимично обликовани епохалним склоповима, иако садрже и непосредне субјективне елементе, својеврсни емотивни набој, тешко преводив у вербалну форму. Све то представља изазов са савременог посматрача, који у другачијим временско-историјским координатама и семантичкоим склоповима, приступа овим радовима. Притом, закључио је професор Булатовић, посматрач не треба да се оријетише само на основу учених естетичких рецепција, него и да прати властито перцептивно искуство, да се субјективно суочи са делима која су и сама субјективни доживљаји, настали у другачијим значењским системима.4

Професор Оливер Томић , дотичући се порекла већине изложених радова, набављених у аквизицијама од двојице великих колекционара, Бориса Јованчевића и Јована Новаковића – указао је на изворни смисао колеционарства; колеционари су настојали да прикупе што више експоната, како би употпунили слику света коју су градили. Када су музеји преузели улогу чувања и истраживања атрефаката, колекционари се надмећу са музејским установама, па тако и дан данас постоје дела која су део приватних збирки.Слике и цртежи из фиоке су радови од којих су се њихови поседници најтеже одвајали, управо зато што у су имали превасходно субјективну вредност.
Лепо вођен разговор, излагања која ни једнога тренутка нису забраздила у херметички академски жаргон, основни је квалитет иначе веома посећене тематске вечери, којом се Народни музеј у Смедеревској Паланци укључио у програм овогодишњег Културног лета.

У згради Општине Смедеревска Паланка, реконструисаној у оквиру пројекта унапређења енергетске ефикасности, који спроводи Министарство рударства и енергетике – данас је обављено потписивање и додела уговора за енергетску санацију јавних објеката. У присуству министарке, Дубравке Ђедовић-Хандановић, уговоре су потписали представници четрдест једног града и општина из свих крајева Србије.
Обраћајући се присутнима, министарка Дубравка Ђедовић Хадановић, истакла је значај учешћа локланих самоуправа у овом пројекту:
– Мислим да је битно што сте препознали значај улагања у енергетску ефикасност у вашим општинама, и што ове године имамо дупло више јединица локалне самоуправе које су се пријавиле – уместо двадесет једне, прошле, ове године имамо четрдесет једну пријављену општину. Самим тим, заједничким напорима, санираћемо дупло више објеката, а у ту сврху обезбеђен је и дупло већи износ средстава, него 2023. године. Та ће средства бити утрошена за енергетску санацију предшколских установа, основних и средњих школа, факултета, библиотека, домова културе, здравствених установа, зграда општинских управа, за реконструкцију јавне расвете – рекла је министарка Ђедовић-Хандановић и истакла да ће вредност радова за ову годину износи око милијарду и триста милиона динара.

– Енергетка ефикасност представља нови извор енергије – и зато држава осим улагања у нове производне капацитете – жели да допринесе санацији објекта од јавног значаја, а заједно са општинама помогне и домаћинствима у енергетској санацији њихових објеката – закључила је министарка рударства и енергетике, захваљујући представницима градова и општина који су данас постписали уговоре са Министарством.
Између осталог, у четрдесет једном граду или општини биће санирано 15 школа, три факултета, у Београду и Новом Саду, а када је реч о здравственим установама посебно је значајна енергетска санација Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић“. Општина Смедеревска Паланка наставља сарадњу са Министарством рударства и енергетике у 2024. години, пројектом санације јавне расвете.

У име домаћина, гостима се обратио председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен, који је захвалио Министартву рударства и енергетике, и госпођи Ђедовић-Хандановић лично, на вишегодишњој успешној сарадњи:
“Реконструкција зграде Општине Смедеревска Паланка спроведена је оквиру пројекта унапређења енергетске ефикасности Министарства рударства и енергетике. Укупна вредност пројекта је 71.785.905,36 динара. Урађена је савремена фасада, структурни алуминијумски прозори „FEAL“, са термоизолационим нискоемисионим стаклима и испуном „Fundermax“-ом, а значајно је унапређењен термотехнички систем зграде, односно део система грејања, и постављена нова „штедљива“ расвета, рекао је Вучен и налгласио:
“Захваљујући Министарству рударства и енергетике, а посебно минстарки, госпођи Ђедовић, уштеда енергије у Србији више није недостижан узор, баш као и коришћење обновљивих и јефтинијих енергетских система – што је до пре само неколико година у нашој земљи била истинска реткост.

Општина Смедеревска Паланка није први пут домаћин оваквог састанка, будући да већ четири године сарађује са Министарсвом рударства и енергетике на реализацији овог пројекта. У паланачкој општини до сада је уложено више од 130 милиона динара за енергетску санацију. И ове године, Општинско веће општине Смедеревска Паланка расписало је Јавни позив за суфинансирање дела Програма енергетске санације породичних кућа и станова грађана који не спадају у социјално угрожену категорију становништва.
Осим уштеде у рачунима за струју и грејаљње, овај пројекат знатно допринети смањењу загађења ваздуха, а уштеда у потрошњи енергије по објекту је између 20 и 50 процената.

Данашњем догађају присуствовали су и Стефан Србљановић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике, Вељко Стаменковић, секретар, и Маја Вукадиновић помоћник министра, као и Милан Мацура, директор Управе за финансирање и подстицање енергетске ефикасности.

Министрака за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски и министарка привреде Адријана Месаровић у пратњи председника општине Николе Вучена са сарадницима, обишли су жене предузетнице у општини Смедеревска Паланка.

У Влашком Долу посетили су предузетничку радњу за производњу колача и торти власнице Виолете Стевановић. Виолета се дуго бави овим послом, а од 2018. године отворила је своју радњу. Такође су посетили породицу Јелене Николић која је недавно отворила радњу за производу производа од глине. Са својом вишечланом породицом производи ћупове, саксије као и ситну грнчарију.

Министарство привреде и Министарство за бригу о породици и демографију, заједнички су припремили Програм подршке за развој предузетништва жена на селу у 2024.години. Министарке су обавестиле преузетнице да је Влада Србије усвојила Уредбу за Програм подстицања развоја предузетништва жена и жена самохраних родитеља у 2024.години. Кроз овај програм биће подељено 100 милиона динара бесповратних средстава и циљ је да се подржи женско предузетништво. Новац може бити искоришћен за набавку машина и опреме, текуће одржавање и адаптацију, као и за оперативне трошкове.

Посету нашој општини министарке су завршиле у манастиру Пиносава у Кусатку, где их је дочекао архимандрит Петар. Министарке су обишле цркву, конак и манастирску порту.

За разлику од прошлогодишњег наступа на Културном лету, када је са Јелицом Сретеновић одиграла класичну представу, Лидија Вукићевић је одлучила да ове године паланачкој публици понуди нову форму – свејеврсни аутобиографски игроказ. Присећања на рад са познатим глумцима и редитељима, на снимање сада већ култних кинематографских и телевизијских остварења, али и рефлексије на приватни живот – биле су теме необичне сценске форме.

Лидија Вукићевић нашла се у улози Лидије Вукићевић, показујући тако да глума није тек опонашање неке друге особе, њених емоција или психолошких стања, већ – истинско, искрено проживљавање, односно изношење сопствених осећаја пред публику. Глумица је, притом, отворено обзнанила и своје ставове, о различитим аспектима културе, јавног и приватног живота, јасно и разговетно.

Остворен и без задатог концепта, наступ Лидије Вукићевић подстакао је публику да поставља питања и даје коментаре, па је ова интерактивна форма потрајала скоро пуна два часа.

Гудачки квартет „La Primavera”, чине млади музичари: Јана Чокић, виолинисткиња из Београда и Невена Паунић, виолинисткиња из Смедеревске Паланке, Милена Радојковић виолисткиња из Параћина, и вилончелиста, Драгош Тамбурић из Крушевца.
Концерт који је овај ансамбл извео пред публиком Културног лета био је захтеван и разноврстан. На почетку, „La Primavera” је извела Менделсонов Гудачки квартет у А молу (опус 13), а потом Рахмањинов Гудачки квартет бр 1, чисто и педантно, иако се ради о веома захтевним композицијама.

Публика, која је у претопло предвечерје, изнад свих очекивања испунила амфитеатар испред Библиотеке „Милутин Срећковић“, са уживањем је пратила концерт, па је ансамбл после дуготрајног аплауза изведен на „бис“. Као додатак изведеном репертоару, „La Primavera” је свирала филмску музику, најпре чувени Танго Por una cabese Карлоса Грандела из филма „Мирис жене“, а затим „Љубав у С duru” из филма „Монтевидео“ (Magnifico).

Концерт на Тргу културе привукао је публику различите доби, а харминичној изведби дивили су се и најмлађи посетиоци, који вероватно никада пре нису чули изведене композиције. Гудачки квартет „La Primavera” наступао је у Београду и ширим Србије, и зато не треба да чуде умеће и уиграност његових младих чланова. А успели концерт у нашем граду најављује будуће сусрете овог ансамбла са паланачком публиком.