Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић одржала је састанак са 40 градоначелника и председника општина у Србији, који су добили средства за изградњу, обнову и адаптацију објеката културе на конкурсу овог министарства „Градови у фокусу 2022“. Састанку је присуствовала заменица председника општине Смедеревска Паланка, Ђурђина Младеновић. На конкурсу  Министарства културе и информисања, “Градови у фокусу” општина Смедеревска Паланка добила је  средства за прву фазу реконструкције Градског позоришта у износу од 11.000.000,00 динара.

Прва фаза подразумева замену столарије и фасаде на згради Градског позоришта која припада установи Културног центра. Зграда Градског позоришта је једини културни објекат у Паланци који није адаптиран. Зграда позоришта после пет деценија биће реконстрисана.

Добијена средства су планирана за прву фазу радова, а пројекат ће се изводити у три фазе. Укупна вредност радова за све три фазе износиће нешто више од 100 милиона динара што ће уједно бити и највеће улагање икада у један културни објекат на подручју општине Смедеревска Паланка.

Гојковић је истакла да је задовољна реализацијом прошлогодишњег конкурса, да су остварени добри резултати и да је велики број градова и општина добио нове или обновљене објекте културе, што је потврда опредељености Министарства да настави да улаже у инфраструктуру у култури.

Она је позвала све који до сада нису кренули у реализацију подржаних пројеката да то и учине, имајући у виду њихов значај за унапређење области културе и уметности у локалним срединама, очување културног наслеђа, подстицање развоја културне разноликости, као и одрживог развоја локалне заједнице.

Представници општина и градова инфомисали су потпредседницу Владе о токовима реализације пројеката и плановима до краја године.

За конкурс „Градови у фокусу 2022”, који пружа прилику јединицама локалних самоуправа да уреде своју инфраструктуру и културну понуду, опредељено је приближно 350 милиона динара, као што је то био случај и у 2021. години.

Позивом на број телефона 0800 444 005,  грађанима ће се јављати оператери који ће давати потребне информације, као и одговоре на сва питања која се односе на Попис 2022. Позиви ка Инфо-центру су бесплатни и доступни са територије целе Србије, из фиксне мреже Телекома Србије и мобилних мрежа. Радно време Инфо-центра је сваког дана од 8 до 20 часова. Информације се могу добити и путем е маил адресе infoCentarPopis2022@stat.gov.rs.

За грађане са територије општине Смедеревска Паланка, за све потребне информације у вези са пописом становништва, доступан је и број телефона пописне комисије, 026 310 437, сваког радног дана од 8 до 20 часова.

У понедељак, 3. октобра 2022. године, у свим амбулантама Дома здравља у Смедеревској  Паланци, почеће вакцинација против сезонског грипа. За сада паланачком Дому здравља је опредељено 1.500 доза четворовалентних вакцина против сезонског грипа –ВАКСИГРИП ТЕТРА која је намењена свим старосним категоријама, произвођача Санофи Пастер.

Грип је велики јавноздравствени и социоекономски изазов, имајући у виду епидемијски потенцијал болести и компликације у групама у ризику, доводећи до смањења радне способности и оптерећености здравственог система.

Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.

Вакцинација становништва које припада групама ризика спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.

Вакцинација ће се спроводити након дистрибуције према плану потреба на вакциналним пунктовима у домовима здравља који су надлежни за спровођење.

Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа, наводе лекари Дома здравља.

У организацији Пчеларског друштва „Јасеница“, данас је у Главашевом парку отворена традиционална изложба, меда, пчелињих производа и опреме за пчеларство. Након што је свештенство паланачке црквене општине пресекло славски колач, изложбу је отворио председник општине Смедеревска Паланка, Никола Вучен.

На јубиларној 30. манифестацији поред пчелара из нашег краја, учешће су узели и произвођачи меда из окружења и Словеније. Обраћајући се присутнима, Вучен је најавио да локлана самоуправа израђује стратегију за подстицај и развој пољопривреде, и да ће од идуће године сви пољопривредни проивођачи, посебно пчелари, моћи да користе субвенције које ће обезбеддити општина. Поздравио је пчеларе из Словеније и истакао да сардања општине Смедеревска Паланка и словеначког града Шкофја Локе траје више од педесет година, као и сардања два пчеларска друштва.

Отварањем изложбе меда и пчелињих производа, званично је почело обележавање Крстовданских дана у Смедеревској Паланци. Пригодан програм припремили су васпитачи и малишани ПУ „Чика Јова Змај”, као и фолклорна група „Доња Јасеница“ општинске организације пензионера.

У организацији општине Смедеревска Паланка и Месне заједнице Влашки До, одржана је комеморација поводом смтри, проф. др Радмиле Милентијевић. Комеморацији у Влашком Долу у просторијама њене задужбине присуствовали су мештани, пријатељи и поштоваоци Радмиле Милентијевић. О њеном животу, каријер, хуманитарном раду и делима која ће остати запамћена, говорили су др Милан Матејић у име МЗ  Влашки До, заменица председника општине, Ђурђина Младеновић, председник УО Фондације „Радмила Милентијевић“, Петар Јелић и матичар у пензији, Жарко Талијан.

Заменица председника општине, Ђурђина Младеновић, истакла је да Радмила Милентијевић била почасни грађанин општине Смедеревска Паланка и да ће у наредном периоду једна улица у граду носити име по њој.

-Несебично је помагала свима, посебно свом народу и, како је говорили својим азањцима и влашкодолцима, које никада није заборавила. Била је срдачна, великодушна, увек расположена  да удели по који савет, ненаметљиво са осмехом на лицу. Памтићемо је по залагању за очување културе, вере и традиције нашег краја и као великог ктитора и задужбинара. Била је почасни грађанин наше општине. Као захваланост за све  што је учинила за нас и наш крај, поднећемо предлог Скупштини општине, да једна улица у Паланци носи назив, проф. Др Радмила Милентијевић, рекла је Младеновић.

Проф. др Радмила Милентијевић је рођена  27. 10. 1931. године у Азањи (засеок Влашки До), од оца Живомира и мајке Данице, дев. Бабанић. Рано детињство је провела у Влашком Долу, где је започела основно школовање. Пред крај школске године са породицом се сели у Београд и тамо завршава први разред основне школе и наставља даље школовање. Била је студент треће године економије када се из Београда отиснула у свет. Неко време је провела код оца у Паризу, а затим је стигла у Чикаго, где је студирала светску савремену историју. Магистрирала је на Чикашком универзитету 1961. а докторирала на Колумбија универзитету у Њујорку 1970. године.

Професорску каријеру започела је 1966. године на Катедри за историју Сити колеџа Градског универзитета у Њујорку, где је 1984. изабрана за редовног професора. Држала је наставу из области Савремене европске историје, руководила програмом постдипломских студија из историје и била шеф Катедре за историју (1990-1993).

Обављала је и руководеће функције на Градском универзитету у Њујорку.

Године 1993. одлази у пензију, али задржава статус професора емеритуса на том универзитету. Проф. др Радмила Милентијевић је изабрана за министра без протфеља у Влади СР Југославије 14. јула 1992. године, а од 11. 2. 1997. била је министар за информације у Влади Р. Србије.

Проф. др Радмила Милентијевић, никада није заборављала свој родни крај и српски народ. У Азањи је обновила цркву и подигла своју Задужбину – Парохијски дом. Свом родном месту даривала је артеријски бунар, Спомен чесму и споменик војводи Ђуши Вулићевићу. У Влашком Долу је ктитор цркве и Парохијског дома и саградила је Културни центар Радмила Милентијевић. Обнављала је цркве и манастире у Србији и другим земљама где живи српски народ. Подигла је споменике Филипу Вишњићу у Вишњићеву и Кнегињи Милици у Трстенику.

Даривала је многе установе и институције, научне центре и удружења. Поводом „Дана порода“ од 2016. године, другог дана Божића у својој Задужбини у Азањи, проф. Милентијевић дарује сву децу из Азање, Влашког Дола и Грчца која су рођена у претходној години.

Основала је Фондацију Фонд Радмила Милентијевић у Београду, 2010. године, која ће наставити хуманитарни рад и убудуће.

Аутор је две књиге под називом: „Милева Марић Ајнштајн живот са Албертом Ајнштајном“.

Почасни члан је Удружења књижевника Србије. Добитник је више награда и признања. Проф. др Радмила Милентијевић је почасни грађанин града Решице (Румунија) и општине Смедеревска Паланка.

У организацији општине Смедеревска Паланка и Месне заједнице Влашки До, комеморација поводом смтри наше почасне суграђанке, проф. др Радмиле Милентијевић, биће одржана у великој сали њене задужбине у Влашком Долу, у суботу, 24. септембра, у 18 часова.
Поред своје богате научне каријере, Радмила Милентијевић, била је велики хуманиста и дародавац.
Памтићемо је по залагању за очување културе, вере и традиције нашег краја и као великог ктитора.
Позивамо грађане да присуствују комеморацији и одају последњу почаст проф. др Радмиле Милентијевић у Влашком Долу, месту где је рођена.

Гостујућа изложба „Исповести југословенске модерне” – радови на папиру из Збирке Галерије Дома Војске Србије, биће свечано отворена у петак, 23. септембра у 19 часова у Народном музеју у Смедеревској Паланци.

На изложби ће бити представљено више од 40 дела у техникама цртежа, акварела, пастела, гваша, темпере и радова изведених комбинованом техником. Поједини протагонисти ове изложбе су нека од најзначајнијих имена ликовне сцене 20. века на југословенским просторима, попут Љубе Ивановића, Саве Шумановића, Стојана Ћелића, Пеђе Милосављевића, Младена Србиновића, Мила Милуновића, Габријела Ступице, Николе Мартиноског, Златка Прице и других.

На отварању присутнима ће се обратити директор Музеја Стеван Мартиновић,  директор Медија центра „Одбрана” потпуковник Биљана Пашић и начелник Галерије Дома Војске Србије Јелена Кнежевић.

Ауторка изложбе је Оливера Вукотић, историчарка уметности.

Организатори изложбе су Медија центар „Одбрана“, Министарство одбране Републике Србије и Народни музеј у Смедеревској Паланци.